Sem što podrazumeva “krv, znoj i suze” rad u agenciji, a pogotovo i velikom sistemu ima i lepe trenutke. Pogotovo kao niste lično angažovani nego dajete podršku kolegama, ili se jednostavno nađete “na licu mesta” kad se nešto lepo i zanimljivo radi.

Posle cimanja ceo dan na poslu prijao je opojni miris kafe a tu su bili i glumci, svetla reflektora, specijalni efekti, dobro raspoloženje, ali i tišina svaki put kada bi se čula režiserska klapa Mine Đukić, koja vrlo uspešno pretače znanje i veštinu filmske umetnosti u advertajzing.

Naše kolege iz McCann-a su snimale novu “Nescafe 3 u 1″ reklamu koja će biti pretočena u kadrove trailera za film. Nekoliko beogradskih ulica bilo je zatvoreno i podsećalo na isto ono uzbuđenje užurbanih i radoznalih prolaznika sa trotoara njujorških ulica.

Jedan sasvim običan dan. Troje mladih ljudi sa tri različita plana koja će preokrenuti splet neočekivanih okolnosti. Jedan spontani susret, koji će spojiti tri paralelne priče u jedan dobar, pravi trenutak.

Ove scene, naizgled sasvim obične priče, ljubitelji sedme umetnosti imaće priliku da premijerno pogledaju u ekskluzivnoj dužini na predstojećoj Cinemaniji.

Reklama: E-PR seminar
“Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!”

Citat po sećanju: “Pihtije razlikuju dečake od muškaraca“.

I stvarno ne postoji jelo koje izaziva toliko kontradiktorne reakcije. Ili vam se gade ili ih obožavate

Ovu prelepu sliku pokupio sam sa sajta Moje grne koji redovno pratim i voda mi curi na usta.

Ima tu još nešto zanimljivo. Zapadnjaci kažu (daj bože da sam pravilno napisao): “Difference between man and boy is only price of their toy”. Oni zrelost mere kintom, mi sklonostima ka teškoj hrani.

Reklama: E-PR seminar
“Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!”

Morao sam da objavim, bilo je jače od mene. Provalite Dart Vejdera koji se opušteno priključio koloni.

Čuo sam da su Britaniji Vitezovi Džedaji priznati kao viteški red a da u Njujorku postoji Crkva Sunđer Boba

Septembar je idealan mesec za godišnji odmor. Nema gužve, nije pretoplo a i cene su mnogo normalnije nego u sezoni. Zato je potpuno super kad lepo početkom godine isplaniraš da ćeš na odmor početkom septembra pa onda tome prilagodiš Cash Flow, poslovne i porodične obaveze i potragu za pravim aranžmanom. I sve je to OK dok neizvesnost oko formiranja Vlade ne pomeri poslovne tokove za dva meseca pa se klijenti, umesto da debelo odmaraju, tokom jula ubace u spid i isplaniraju promocije i lansiranja sajtova baš onda kad si trebao da leškariš na obalama dalekih mora. Šta ti onda preostaje?

“Daj šta daš i to odmah jer je veliko pitanje kada ću i šta moći”. I tako evo mene na godišnjem odmoru krajem jula bez plana, bez rezervacije i bez opcije da iskoordinišem par slobodnih dana sa lepšom polovinom koja je u sred završetka nekoliko projekata. Cool tu je Ada i bazen na Košutnjaku – ali ne ako je napolju 17 stepeni. OK izvući ćemo džemper iz ormana i pogledati koje su nam mogućnosti da ovih 5 radnih + 2×2 dana vikenda pretvorimo u odmor iz snova, izborivši se pri tom i sa manjim trovanjem stomaka.

Šta dakle može da se radi u Beogradu kad si na nekoj vrsti prinudnog godišnjeg odmora. Kao prvo teškom mukom sam se izborio da ne odem na Novi Beograd, pronađem sada već kultnu kafanu “Luda kuca” i popijem kafu ispod njegovog postera na mestu gde je Radovan Karadžić alijas Dragan David Dabić guslao.

Onda su na red došli oni koje mesecima/godinama zanemarujem nalazeći opravdanje u previše posla i premalo vremena. Roditelji su bili potpuno van sebe jer im je sin posvetio skoro dan i po. Familija se krstila videvši me na vratima jer su već pomislili da sam se iselio u inostranstvo. Prijatelji su se pitali da se nisam razveo jer sam im se posle kratke najave posete koju smo dogovorili pre više od pola godine pojavljivao na vratima sa velikim ruksakom na leđima. U rukasku su inače bile stvari za bazen koje sam nosio usput u nameri da svrnem do Starog DIF-a ako me put tuda nanese i ne bude mi suviše hladno. Supruga je bila potpuno zatečena jer eto odjednom imam vremena da proćaskam sa njom a da se ne dogovaramo o konkretnim stvarima vezanim za svakodnevne porodične obaveze.

Sem toga ovakve dane moguće je iskoristiti i za ponovo pokretanje davno započetih poslova ili obavljanje one vrste obaveza koje nisu urgentne ali vas pritiskaju kao mora a nikako da ih obavite. Na primer da se raspitate koji su to dođavola uslovi za podizanje stambenog kredita ili da pogledate gde ste stali sa izradom specijalističkog rada.

I sve je ovo OK ali suština odmora koji provodite u gradu je da se posvetite sebi što u mom slučaju znači:
- padanje u san, posle popijene jutarnje kafe i valjanje po krevetu, tačno u trenutku kada bi trebali da krenete na posao,
- ispijanje druge jutarnje kafe i pomno proučavanje papirnih izdanja dnevnih novina (što inače nikada ne radim jer postoje Naslovi) u kafiću uz obavezno ćaskanje sa konobarom,
- šetnja po centru u vreme 11 – 13 kada je na poslu najveća ludnica,
- blejanje po Knezu, zagledanje izloga i studetkinja u peridu 13 – 15 kada na poslu pokušavam da stignem sve što sam planirao za taj dan,
- obilazak muzejske postavke u Prirodnjackom muzeju na Kalemegdanu (što sam planirao nekoliko godina) i obilazak izložbe Leonardovih skica i maketa mašina u galeriji DIN-a na Bežanijskoj kosi.
- odlazak u Zoološki vrt sa Tijaninim sestričinama i posmatranje dečije sreće kada im iz automata ispadne kugla sa igračkom,
- odlazak na Adu u sred radnog dana,
- konačno odlazak na bazen i u saunu
- držanje kupus dijete i gubitak 2 kilograma (malo sam varao jedući bademe bez ulja)
- pisanje bloga
- i (najbitnije od svega) donošenje čvrste odluke da od 50. (daj Bože zdravlja) više ne udružujem rad ni u kojoj varijanti već budem slobodan čovek bez radnog vremena a izdržavam se od predavanja i konsaltinga.

Po ovoj odluci pamtiću ovaj odmor.

Gost na blogu – Žana Poliakov

Žana Poliakov, srpska blog zvezda i sajber kuvarica, najviÅ¡e voli kada joj leptirići napadnu stomak. Svojim dosadaÅ¡njim izložbama, performansima i ad hoc hepeninzima, jako dobro je uspevala da se nametne. ZavrÅ¡ila je Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu. Radila je sve i svaÅ¡ta – uglavnom piskarala i radila na raznim medijima. Smatraju je Internet pionirom u Srbiji…(biografija je preuzeta odavde, a tamo ima i jedna lepa Žanina slika

Tačka preokreta se desila

Kada se jednog dana dežurni hroničari nečeg što se zove “duh Beograda” pozabave svođenjem računa u poslednjih 15 godina, jednu od ključnih tacaka u definiciji čuvara urbanog i autentično beogradskog duha, sasvim sigurno, zauzeće Cafe Ipanema. Nastala 1992. godine kao ideja g-dina Aleksandra Pesteleka da sugrađanima ponudi nešto novo i autentično, cafe Ipanema svojim dizajnerskim konceptom, prefinjenom muzičkom orijentacijom, kvalitetom usluge i specifičnom atmosferom ubrzo prerasta u jedno od najbitnijih mesta za provod i relaksaciju u gradu, po svim svetskim kriterijumima. Može se slobodno reći da je caffe Ipanema rodonačelnik i dalje aktuelnog talasa beogradskih kafea, baziranih na mediteranskom stilu i krivac za formiranje famozne “strafte” u sada već poznatoj i veoma prometnoj ulici Strahinjića Bana… ali i u takvom okruženju, Ipanema se izdvaja. To nije mesto kao sva druga. Izdvajaju ga posvećenost, insistiranje na vrhunskom kvalitetu u hrani i piću i taj neuhvatljivi autentični duh gde se osećate kao deo jedne priče. Gde znate da pripadate i vi i vaši prijatelji.

ProÅ¡log meseca otvorena je Ipanema 2 iliti Café Point by Ipanema, u Francuska 6. Nekim malo starijim će ta adresa biti poznata jer je to bila adresa čuvenog kluba Soul Food. Ali Cafe Point nije tu, već na uglu i mnogo viÅ¡e u Siminoj ulici, tik iza Doma Vojske. Sveden dizajn, jednostavne forme, beige i braon boja, tek sa nekim toplim narandžastim tonovima je novi ambijent u ovoj inače, mirnoj ulici, taman dovoljno izloženo i dovoljno skriveno. Salad bar koji volimo u Ipanemi je i ovde, kao i sve hladne paste i predivni i uvek sveži sendviči. Takvi inache ne postoje u Beogradu nigde drugde. A sad su nam blizi i ne moramo da silazimo ”dole na Dorćol’ po njih. Kafa koja se služi je Lavazza. Primetićete da je osoblje cafea posebno stilizovano – AÅ¡ok Murti se pobrinuo da tako izgledaju. Izbor muzike je senzacionalan, probrano i znalački, nije tek neko zakačio iPod. i , naravno Jordi Labanda, nezaobilazni glam touch, skriven na prvi pogled, ali koga ćete sigurno zapaziti…

Od kada je otvorena moje omiljeno mesto u gradu, za jelo i kafenisanje je Ipanema. A sad mi je Point joÅ¡ zgodniji, inache, tajno ime je Meeting Point, za sastanke, sad baÅ¡ idem tamo… malo neÅ¡to pojedem i porazgovaram, spreme mi kafu kakvu volim, imaju čajeve koje volim, pa čak ponekad pojedem i neki kolač… Nisu klasični srpski sa puno jaja, margarina i Å¡ećera, nisu mi mnogo slatki a pravi slatkiÅ¡i… Tu sretnem sve svoje prijatelje, pa se neplanirano odlično provedemo i konačno vidimo. Neki kažu da je skupo, ne znam, verovatno jeste, ali meni je vreme danas najveći luksuz, sve drugo je mnogo lakÅ¡e…

U trenucima najgoreg bedaka koji nastaje od sedenja na poslu petkom kasno popodne moj IT Manager Popsy me oraspoloži ovakvim sličicama
Ovo je međunarodna oznaka za brak (Valjda ima razloga zašto je to tako!)