Ime, prezime i (blogerski) nadimak
Marko Bijelić – mungos

Koji si blog pisao, od kada do kada?
Biznisblog (dec 05 – okt 08)

O čemu si i zašto pisao?
O biznisu i dizajnu. U to vrijeme sam „gutao” sve što se moglo naći na tu temu, gomilala se kamara dobrog sadržaja koju je bilo šteta ne podjeliti sa drugima.

Iskustva iz blogovanja, anegdote, lepo i ružno
Zahvaljujući blogu danas u svakom kutku bivše Juge imam prijatelje kod kojih mogu da prenoćim.

Zašto si prestao?
Pubertet.

Hoćeš li opet pisati blog?
Ne.

Da li si se smatrao “uticajnim blogerom”?
Kad sam bio mali, išao sam kod svoje babe Dušanke u Palačkovce. Četvrtkom nakon što se namiri živina ide emisija izvorne muzike na lokalnom radiju. Emisija traje sat vremena i oko nje se formirao komjuniti tetki i strina iz okolnih sela koje zovu telefonom svaki put, ispričaju se sa voditeljem, pozdrave slušaoce poimence i naravno familiju. Fora je što se ti ljudi znaju samo preko te emisije. Čim se neko javi u program, baba odma pozna glas i kaže to je Staka iz Gornje Ilove, njoj su djeca u Švedskoj i još pokoji podatak. I zatim zove Neđo iz Tromeđe, baba odma prepozna udovca…
Moja baba je prilično komunikativna žena, i ona isto često zove emisiju i sve nas izpozdravlja u Laktašima. Jedini problem što mi ne fatamo taj radio, pa nismo ni imali pojma za tu emisiju. Samo prilike na selu su malo ozbiljnije, nema se toliko slobodnog vremena, pa je moja baba i njena “phreaking” ekipa mogla nedeljno da izdvoji samo sat vremena za “influens”.

Da li treba propisivati pravila o pisanju blogova i ko bi to trebalo da čini?
Besmislica.

Da li pratiš domaću blogosferu i kakav tvoj utisak o njoj u odnosu na vreme kada si bio aktivan?
Ne pratim. Dobar blog bi trebalo da bude izdanak pop kulture. Jedini bloger koji je opstao za sva vremena je Goran Aničić. Strongmen je postavio nove standarde. Volim što je Bluesman počeo da piše.