U utorak uveče mi stiže poziv od Nebojše u fazonu “Drugar mi radi u Merkuru, pokrenuo je E-PR aktivnosti kod njih. Otvaraju novi tržni centar pa hajde da ga podržimo ako imaš vremena sutra predveče.”. Realno vremena nisam imao jer se u četvrtak kretalo u Suboticu a za sredu preveče je već bio zakazan TwittUp i promocija SBB SciFi kanala ali uvek sam za akcije koje donose nove prodore u primeni interneta u PR-u, da se promeni stanje kakvo je sada. Tako sam se u sredu predveče zatekao u Mirijevskom bulevaru 18b. Ne pamtim od kada nisam bio u tom delu grada i promena me zaprepastila. Ovo čudo je zaista OGROMNO a prava veličina može da se sagleda tek iznutra.

Iskreno nikada nisam bio u njihovom prvom tržnom centru, onom na Bežaniji tako da mi je i koncept potpuno nepoznat. Bilo mi je na prvu loptu čudno kada sam saznao da ne drže hranu ni nameštaj. “Zbog čega se uopšte ide u kupovinu ako to nije hrana?”, pitao sam se. Šetnja po tržnom centru čije se otvaranje spremalo za naredno jutro mi je dalo odgovor. To je zaista neverovatna količina tipova robe i različitih varijacija unutar jednog tipa. Nikada nisam video toliko raznih vaga na jednom  mestu. Ni usisivača, ni tiganja, ni raznih stvari namenjenih kuhinji od kojih za većinu nisam prepoznao namenu, a nije da me nisu zainteresovale.

Ta čudesna količina i raznovrsnost svega za kuću kao rezultat ima činjenicu da je najčešći kupac u Merkuru žena sa detetom. Došavši kući te večeri saznao sam da je moja svastika već saznala za predstojeće otvaranje i da se njene devojčice već raspituju kada će ići tamo sa njom. Druga bitna grupa potrošača su majstori a promoćurni trgovci iz Merkura su omogućili da im kupovina potrebnih alata, delova, boja, dasaka, stolarije, vodovoda, itd, itd.. bude do krajnosti olakšana. Taj deo tržnog centra ima široke prolaze, jednostavno se do njega dolazi sa parkinga i nema mešanja sa ženskim svetom koji može u miru da bira neki od zilion ukrasa za stan za predstojeću sezonu prazničnog kićenja.

Ekipa se posle zabola u kafić sa vrlo modernim stolicama i ćaskala o koječemu sa direktorom Merkura u Srbiji koji nam se pridružio i pozdravio nas.  Saznali smo da su tokom gradnje centra morali prvo da saniraju klizište (Karaburma je po tome poznata), da grafiti koje smo videli u garaži nisu akt vandalizma nego podrška modernoj umetnosti, da imaju toplu baštu za ukrasno bilje baštensko rastinje i da direktorka marketinga sa neverovatno velikim plavim očima nije udata. Ja sam saznao da moja drugarica Ceca radi u Merkuru već više od godinu dana a stekao sam i Respect! okupljenih (prepoznajete ih ako pratite srpksu blogosferu a ako bi ih navodio po imenima post bi bio za trećinu duži) kada mi se ona,  kao jedina plavuša za stolom, bacila u zagrljaj čim sam došao.

Sve u svemu drago mi je što Merkur vidim i na Fejsu (i to sa više fanova od originalnog slovenačkog ,  što su baneri i kontekstualci krenuli i što se pokazalo da je opet život brži od onoga što se govori po konferencijama.