Ovo je post izazvan 1. Međunarodnom konferencijom Društva Srbije za odnose sa javnošću ali neću da pišem o samoj konferenciji. O njenim dobrim i lošim stranama ćemo unutar Društva. Ja mogu samo da kažem veliko HVALA Milošu Đajiću, Tijani Varagić i omladinskoj sekciji. Provod je bio na zavidnom nivou, organizacija odlična, kuhinja sa mađarskim uticajem sjajan a uživao sam u druženju sa koleginicama i ponekim kolegom .  Žao mi je što je tajming bio pomalo napet pa nismo stigli da odemo do Infostud kafića ali biće povoda da se nekom prilikom opet zaputimo ka severu.

Što se tiče programa, predavanja i generalno onoga što je moglo da se čuje, sazna i nauči tamo većinu stvari smo pomenuli tokom prenosa putem Twittera na #prsrbija a svoje viđenje su već objavili Blogowski (pogledajte i tekstove o drugom i trećem danu) i Dragan Varagić. Očekujem da Gaga naoštri pero a zanimljivo je da je održavanje konferencije i njeno intenzivno prisustvo ostvareno na društvenim medijima izazvalo polemičke tonove o odnosu iz među klasičnih i društvenih medija kod Dede i na Novinarskoj patci (valjda je ovo gramatički ispravo napisano).

Najveći utisak na mene je ostavila potpuna invazija koju je internet u Subotici napravio na PR profesiju. Kroz predavanja Verčića, Varagića, Skoka i kao šlag na tortu čika Wilcoxa (lepo iznenađenje sa njim u vezi tek sledi), kroz prezentacije Е-targeta i Superdot-a (koji su PR profesionalcima predstavili svoje servise koji mogu da im budu jako korisni) ali i kroz blogovanje, Twitovanje i objavljivanje fotografija i filmova sa konferencije. Jedini komentar koji imam je “Kada ako ne sada?”.

Videćemo kakve će posledice ova konferencija doneti na moju struku. Očekujem da se do sledeće konferencije u agencijama i kompanijama zaposli minimalno deset a otimalno bar dvadesetak osoba koje bi bile specijalizovane i fokusirane na internet komunikaciju. Pogledajte fotografiju gore. Osobe koje su na slici (izuzmite samo lika prvog s’ leva u prvom redu jer on već isplaćuje tri plate mesečno za Е-PR i ima računicu da to radi) + oni koji će par minuta pošto je fotka slikana zauzeti prazne stolice imaju i potrebu i kapacitet da to urade. Hoće li? Njihova stvar!

Da se razumemo ja kažem polaznicima LSPR-a “Možete vi i da se ne bavite internetom ali se on već bavi kompanijama u kojima radite ili vašim klijentima” ali to ne znači da ću evanđelizovati PR struku. Sasvim je OK da se kolege povedu za stavom “30% građana Srbije koji koriste internet nisu bitna ciljna grupa” ili “Dokazano je da oni koji provedu na internetu više od četiri sata dnevno imaju problem u kominikaciji a i u seksu” koji su se takođe čuli na konferenciji. Mi smo jednostavno na tržištu. Ukoliko ne znate da pružite uslugu klijentima ili to radite loše oni će otići kod onih koji znaju.  Jednostavno. Ono što ću svakako da uradim u prvom narednom blog postu je podela iskustava prilikom zapošljavanja ljudi za E-PR. Toliko dugujem svom esnafu.

Zadovoljstvo mi je i da najavim gostovanje na ovom blogu Goce PR-a Kliničkog centra Vojvodine i Zorke iz projekta Majka hrabrost. Te žene su mi, u maloj sali pred samo 12 ljudi pričajući potpuno iz srca, naterale suze na oči i podsetile me čemu PR prvenstveno služi ili bi bar trebao. Jedva čekam njihove tekstove. Da sam u Subotici samo njih slušao – ova tri dana bi mi se potpuno isplatila.

P.S. Ako vas put nanese u Suboticu obavezno svratite kod “Abrahama” na preklet od soma i Šomloi Galušku. Da ne bi lutali kao Blogowski i ja evo adresa tog i još nekih Palićkih restorana.