Koleginicu Milicu Milić sam upoznao u septembru 2006. godine u autobusu koji je učesnike Pro PR kongresa vodio u Rogašku Slatinu. U našem poslu ljubaznost i komunikativnost se podrazumevaju i deo su paketa kojim je Bog obdario svakog ko se bavi PR-om (ili je bolje da ni ne pomišlja da se bavi ovim poslom). Na kraju krajeva i naučite da budete profesionalno komunikativni, bar u okviru standarda koji se od vas očekuju. Sa druge strane druželjubivost i to ona iskrene, prirodna nije tako česta i retko se sreće. Upravo tu druželjubivost Milica prirodno ima u neverovatnoj količini i iskreno predstavljala mi je popriličan problem kad sam tragao za njenom slikom kojom bi ilustrovao ovaj tekst. Na 99% fotki u svojoj FB galeriji je u društvu minimum jedne a najčešće nekoliko osoba.

Na dvoru sa domaćinima i bračnim parom Čoban

Kongres je bio i prošao, povremeno bi se viđali na retkim događajima vezanim za našu struku a bilo mi je posebno zanimljivo kada je, što se malo zna, Milica pokrenula prvi PR blog kod nas. Istina retko ga piše u poslednje vreme. Ne čudi me da nema baš vremena za blog obzirom koliko posla ima kao direktor korporativnih komunikacija i PR u NID “Color Press Group”. Upravo ova količina, ozbiljnost i raznolikost posla koji obavlja nagnali su me da napišem ovaj post.

U svetu PR-a generalno imate nekoliko tipova radnih mesta. Tu su agencije, potom pozicije u korporacijama i samostalni konsultatni. Postoje naravno i pozicije u ogranizacijama (politika, crkva, NVO, …) pa onda rad u akademskom okruženju itd. ali najviše posla je u agencijama i korporacijama. Pri tom mi koji radimo u agencija, zašto kriti, najčešće iskreno zavidimo korporativnim PR-ovima jer se generalno smatra da njihova pozicija nosi manje posla i manje stresa. Uz svo dužno poštovanje odgovornosti koje imaju. Ako ništa drugo ne prebacuju se stalno sa klijenta na klijenta, sa projekta na projekat …Uostalom korporacije angažuju agencije a ne obrnuto a iz agencija se obično ide u korporacije – dok je obrnuti put mnogo ređi.

Dok nismo osnovali zajedničku firmu sa CPG nisam imao priliku da se upoznam sa obimom i raznolikošću posla koji Milica radi u okviru CPG. Bez angažovane agencije uz jednu asistentkinju. Deo toga možete da sagledate letimičnim pogledom na stranu vesti njihovog korporativnog sajta. Promocija novih izdanja, organizacija događaja, CSR aktivnosti, kongresi, putovanja, konferencije za novinare, interni PR,… CPG posluje u celom regionu i aktivno je prisutna svuda gde izdaje magazine a Milica je svuda da tome da publicitet, organizuje sve što treba i isprati do kraja.

Koliko je profi i koliko može da uradi pokazala je prilikom organizacije proslave 100. broja magazina “Lepota i zdravlje”. Sajt ovog magazina je u nadležnosti Futuremedie pa sam bio u prilici da izbliza pratim tok samog događaja i njegove pripreme. Ima jedna zla stvar vezana za događaje. Ako je sve OK niko neće posebno obratiti pažnju. Možda će primetiti da je bilo dosta pozvanih, da je posluženje bilo OK ili će mu nešto od programa privući pažnju. Ako makar nekoj sitnici omanete – e nju će svi da primete i naravno komentarišu. U Babama je sve bilo besprekorno a Milica je uz svu tenziju koja prati organizaciju ovakvog i ovolikog događa, čije je konce držala u rukama od početka do kraja, uspela da bude isto onako prijatan sagovornik, dobar i nenametljiv domaćim i druželjubiva kao kad smo se upoznali u opuštenoj atmosferi puta na kongres. Zato kažem Milice Respect!