O kojoj god statistici & rangiranju da je reč to je samo jedna, najčešće normirana, matematička funkcija (raspodele). Ta matematička funkcija, upotrebljena na pravi način, je mnogo moćna za analizu i mnoga predviđanja, ali sva statistička predviđanja bazirana su na određenom referentnom uzorku i verovatnoći. rezultati sa uzorka mogu da se extrapoliraju na širi skup ali to već daje dosta mogućnosti za grešku i “grešku”, u zavisnosti koji je cilj.

Za bilo koje predviđanje neophodno je izabrati odgovarajući uzorak, pravu statistiku i izvršiti interpretaciju na odgovarajući način. Šta god od toga da se ne uradi na pravi način rezultati će biti drugačiji.

Različite statistike za sajtove koriste različite matematičke modele i različite “uzorke” i naravno ne daju iste rezultate. Često primećujem da ljudi upoređuju dva različita izvora. U savršenom svetu korelacija različitih statisika bi morala da bude velika, ali nije uvek baš tako pošto je broj nezavisnih promenljivih veliki pa nekad dođe i do čudnih rezultata.

Različiti modeli mogu da daju odlične relativne podatke, ali kombinovanje modela može da dovede do čudnih rezultata koji se često (ili namerno ili iz neznanja) pogrešno interpretiraju.

Konkrat primer – blog “rejtinzi” mog sajta padali dostuiali su minimume u vreme kada je poseta na sajtu dostizala maximum. To jeste logično zato što je poseta poticala iz drugih ne-blog izvora, teme su bile takve da najveći deo blogosfere sigurno nisu zanimale. Na sličan način moguće je napraviti i inverznu raspodelu. Naravno, ovo nije primer greške statistike već samo pokazatelj nesavršenosti verovatno jednog od najmoćnijih matematičkih aparata.