kafana

Sedim pre neko veče u kafani “?” preko puta Saborne crkve u Beogradu. To je najstarija kafana na Balkanu i ima je u svim turističkim vodičima. Obično je unutra više stranaca nego nas domorodaca ili je bar odnos pola-pola.

Volim tu povremeno da pojedem mućkalicu koju služe u posudi, sa sve poklopcem, od gustog testa. Ona potpuno liči na keramičke a saft od mućkalice se polako upija u njene zidove pa je posebno zadovoljstvo da, pošto se izborite sa mućkalicom, pojedete činiju u kojoj je poslužena ili da kidate komade poklopca i umačete ih u jelo.

Ćaskam sa konobarom koji je pravi majstor svog posla. Kako sam došao ponudio mi je kafu i “rakijicu”. Sa vrata je procenio da sam umoran a i imao sam dnevne novine pod rukom pa se odlučio na lagani pristup. Nije forsirao meso nego mi je preporučio papriku punjenu kozijim sirom pa zapečenu. Uvek je naravno bio tu za još jedno pivo a potpuno genijalno mi je posle mućkalice kao dezert predložio pet ćevapa. Služe ih na listu kupusa sa gomilom luka.

Kad je neko tako sposoban i uslužan red je da proćaskamo pa onako kolokvijalno zaključih: “Puni ste stranaca”, smatrajući to povoljni znakom za posao koji radi. Meni koji nisam iz tog biznisa imponuje da je restoran pun gostiju koji su prevalili daleki put i došli baš ovde. Pa još kao su devizni…

“Ma nisu to neki stranci”, kiselo odgovori moj sagovornik i nastavi: “.. ovo su oni mršavi što dolaze sa rančevima na leđima“.

Bila je to potpuno genijalna analiza tržišta koja me je ostavila bez daha. Vrlo jednostavno i potpuno na mestu.

Ako su mršavi – ne jedu puno
Ako dolaze sa rančevima – ne troše mnogo.

Čist zen! :)

Reklama: E-PR seminar
“Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!”