Znate li kako izgleda uobičajeno subotnje jutro sredovečnog, oženjenog muškarca u Beogradu?

Ako preskočimo jutarnju rutinu koja podrazumeva duže spavanje, izležavanje uz kafu i doručak u krevetu to otprilike znači:

1. šišanje i sređivanje brade
2. plaćanje računa i dizanje novca u banci
3. kupovinu kućnih potrepština u Maxiju
4. kupovinu cveća ženi i domaćih jaja od bakice ispred Maxija
5. nekoliko nestandardnih kupovina
6. razmenu mišljenja sa predsednikom kućnog saveta
7. još neki usputni susret
8. odlazak na Stari DIF na bazen i u saunu.

Prevedeno na teren komunikacije gore pobrojano znači:

1. razgovor sa frizerkom (oko 55 godina, verovatno zanat, Å¡irok izbor tema – Kosovo i uopÅ¡teno politika, cene i tranzicija, nedavni požari i aktuelne poplave)
2. razgovor sa bankarski službenikom i njegovim Å¡efom specijalizovanim za kredite (mlaÄ‘i momci, do 30 godina, jedan sa zavrÅ¡enom srednjom Å¡kolom, drugi sa nekim od onih “medžment” privatnih fakulteta, teme – finansije, krediti, dobra mesta za provod u Beogradu, itd)
3. kratko ćaskanje sa kasirkom (oko 25 godina, verovatno srednja škola trgovačkog usmerenja, teme -  neuspeo pokušaj započinjanja razgovora o uslovima rada)
4. lep i prisan razgovor sa bakicom čija je tezga kartonska kutija na kojoj prodaje cveće i bosiljak iz baÅ¡te (oko 70 godina, bez Å¡kole ali premudra, teme – filozofske, smisao života, hoće li nam Rusija pomoći i naravno cene)
5. ovaj put je to bilo dopunjavanje kućnih zaliha tzv. “pomoćnih lekovitih sredstava” pa je sagovornik bila apotekarica (28-30, fakultetski obrazovana, teme – kako ogranizam prihvata veÅ¡tačke a kako materije iz hrane, hoće li se mojoj ženi dopasti cveće koje nosim, “… srećnica, em ne mora u kupovinu, em dobija cveće…”)
6. razmatranje problema pacova u podrumu (oko 60 godina, magistar, bivÅ¡i savetnik nekoliko ministara, tema – kada da pozovemo čika Peru Pacolovca koji je nekada radio u Gradskom zavodu za deratizaciju i u gradu poznat kao ubica najviÅ¡e pacova, “.. kad taj postavi otrove tu pacov viÅ¡e ne primiriÅ¡e!”)
7. širok dijapazon komšija, prodavaca novina itd
8. to je tek posebna priča, od univerzitetskih profesora, preko ruskih diploma i pomoćnog osoblja iz ambasade prekoputa, do kriminalaca i onih koji ih love

Sve u svemu bilo je to nekoliko sati intenzivnog vežbanja komunikacije. Ako se bavite komunikacijom, poslom kojim se ja bavim, ili bi to želeli morate stalno da vežbate. Kao i u svakom drugom poslu uostalom. Ne možete da funkcioniÅ¡ete “na dugme” ili da se fokusirate samo na odreÄ‘enu ciljnu javnost. Novinare ili klijente. Ukoliko niste sposobni da se prilagodite različitim godiÅ¡tima, obrazovanju, stavovima i na kraju krajeva inteligenciji ili elokvenciji sagovornika i da u neizveÅ¡tačenom razgovoru prenesete svoju poruku teÅ¡ko da ste za ovaj posao. To se naravno vežba i napredak je moguć kao i u većini stvari kojima se bavimo.

Ukoliko u komunikaciji ne uživate i jedina vam je želja da je “odradite po svim standardima profesije” – bojim se da ste zalutali u struku i bilo bi bolje da je Å¡to pre promenite.

Kao primer navešću vam razgovor sa koleginicom i prijateljicom koja je, dok sam joÅ¡ ureÄ‘ivao e-magazin, na meni povremeno testirala saopÅ¡tenja kompanije u kojoj je radila. Kada sam joj jednom stavio do znanja da je nazovi vest koju želi da iskomunicira u stvari najobičniji  reklamni tekst  koji bi trebao da se naÄ‘e na njihovom oglasu i dodao da ne bi bilo loÅ¡e da povremeno porazgovara sa novinarima i sazna Å¡ta za njih, i naravno njihove čitaoce i gledaoce, zaista predstavlja vest rekla mi je otprilike ovo: “Ne želim ja da se družim i da ćaskam sa novinarima. Meni je samo cilj da oni naÅ¡a saopÅ¡tenja objave”. Nismo se dugo videli ni čuli, ja sam promenio posao a čuo sam da ona viÅ¡e ne radi u struci.