U ovom jelu uživam leti jer je sasvim odgovarajući završetak dana ispunjenog kupanjem i sunčanjem ali ga mnogo više volim zimi kad sneg zapada i košava se razduva preko Beograda - kao podsećanje na sunce, more i leto. Tijana i ja ga nismo spremali više od dve godine. Kada sam poželeo ponovo da ga napravim poražio sam recept - na mom starom blogu. Hedonista sam pisao oko dve godine i odustao najviše zato što me posao preplavio, hedonostičkih tema nije bilo na pretek a ni rasploženje mi nije bilo takvo. Vremena se menjaju, na bolje naravno, pa vam evo poklanjam recept i originalnu sliku od pre par godina.

Dejan iz naslova je moj tast Dejan Cerović. Ordinarni hedonista starog kova. Gospodin sposoban da provede 4 meseca u svojoj kući u Budvi bez da ode do plaže jer se grozi “Mama vidi kako ronim!” turista a kad ga i nagovorimo da nam se u smiraj dana priključi na obali učini to da bi popušio lulu duvana posmatrajući zalazak sunca. Kako god bilo sedamdesete je ovaj potomak vojvode Novice Cerovića, bana i senatora crnogorskog koji je postao slavan u spevu opevanim pohodom koji je lоše završio po Smail Agu Čengića, proveo u Nemačkoj u Hamburgu tačnije. Radio je tamo kao arhitekta u Neueheimat-u, velikom koncernu građevinskih firmi pri nemačkim sindikatima. Počevši kao projetanti i graditeli radničkih stanova razgranali su biznis izgradnje naselja za tržište da bi zvezdane trenutke doživeli krajem sedamsedesetih kad su radili hotel i kongresni centar u Monte Karlu.

Tokom izgradnje apartmana na jezeru Komo u Italiji Dejan je “pokupio” ovaj tipičan mediteranski recept od italijana koji ih je snabdevao modernim nameštajem i uvrstio ga među svoje metode borbe protiv lošeg raspoloženja izazvanog turobnom klimom krajnjeg severa Nemačke. Kad bi kiše zapadale i magle počele da se vuku Elbom pripremalo se ovo jelo i razgledali dijapozitivi snimani u Budvi, Kotoru i Dubrovniku.

Da bi uživali u ovom specijalitetu i uz pomoć njegovog ukusa prizvali sunce i more u svoj dom potrebno je da:
- 5-6 paprika isečete na tanke kolutove
- 2-3 srednja, dobro zrela, paradajza isečete na tanke pljoske,
- isečete dve cele vezice peršuna,
- samo jedan veći čen belog luka pažljivo izdvojite iz češnja i otrebite ga ali pažljivo da ga nigde ne ogrebete ili zasečete,
- 8-10 crnih maslina oslobodte košpice i naseckate,
-pripremite 1.5-2 pakovanja (po mogućnosti italijanskih) špageta br. 5. – ili šupljih br. 6,
- nabavite nešto manje od 1 deci hladno ceđenog maslinovog ulja i
- nabavite slane srdele.

Ovo poslednje je najveći problem jer su srdele jedina so i jedini začin, osim peršuna, koji se jelu dodaje. Kad već ne možemo da svaki čas odemo do podruma u Jelsi na otoku Hvaru, gde me tokom letovanja otac slao, da od barbe kupim dve usoljene sardine iz velikog bureta koje je on mezetio uz domaće vino jedino vam ostaje da eksperimentišete. Probajte razne vrste “riglica” koje se na kontinentu prodaju u konzervi ili teglicama i potrudite se da nađete što aromatičnije. Posebno su dobre one sa kaprima.

Kad ocenite da bi za jedno sat vremena prijalo da vam Dejanovi špageti prenesu na Mediteran u šerpu ili dublji tiganj na jaku vatru stavite paradajz, papriku i peršun. Promešajte ih i pustite da povrće pusti vodu pa smanjite na laganu vatru i ubacite onaj čen belog luka i maslinovo ulje. Tokom narednih sat vremena povrće će da se krčka u ulju i svom soku koji će lagano isparavati pretvarajući se u sos za špagete.

Sledećih pola sata možete da se posvetite postavljanju stola, priči o prošlim i budućim letovanjima i ispijanju prve čaše vina sa svojim gostima. Najbolje bi bilo da to bude Cianti, tradicionalno lagano italijansko vino, ali ni lagano domaće belo kojim ćete nastaviti veče nije na odmet.

Pola sata brzo prođe i vreme je da u sos dodate slane srdele i maslinke i promešate, jer obično paradajz padne na dno, pa se posvetite pasti. Normalno voda se pusti da proključa, pasta se ubaci unutra i drži dok nije u staju da se zalepi kad je bacite na plafon. Prespete je u cediljku i dobro ocedite i nipošto ali NIPOŠTO ne ispirete hladnom vodom. To je budalaština odomaćena u našim krajevima koja za posledicu ima katastrofu – špageti se natope vodim i sos posle samo sklizne sa njih.

Došao je trenutak kada bi bilo poželjno da se vaše voljeno biće pojavi u kuhinji. Ona prva čaša vida i dobra klopa na pomolu valjda je dovoljna za flash back sa poslednjeg zajedičkog letovanja pa uz lagani poljubac možete da počnete da delate zajedno.

Do sada, za oko sat vremena, je već trebalo da se desi sledeće:
- da se paprika i paradajz potpuno istope i da od njih ostanu samo skvrčene kožice,
- da se peršun pretvori u listiće veličine origana iz kesice,
- da se slane srdele istope u smesi dajući joj so i sjajan ukus,
- da onaj čen belog luka promeni boju u zlatno žutu.

Kada se ovo poslednje desi to je znak da je beli luk proključao i pustio svoj sok oplemenjujući njim sos za preliv i ujedno dajući znak da je proces pripreme sosa gotov. Ostatak čena belog luka se vadi iz sosa jer je odradio svoje. Dolazi veliko finale. Pomoći kašika za pastu koje imaju zube na krajevima podižete špagete što više iznad cediljke i puštate da padnu nazad. Ovo radite dok god para i kapljice vode izlaze iz njih. Time ste pastu osušili i učinili ste da je postala spremna da primi vaš sos. Ostalo je još da u činiji pomešate pastu i sos i pustite da «žedna» testenina za minut-dva upije božanstveni sos duboko u svoje pore.

Ovako pripremljenu pastu odmah iznosite na sto u nadi da će se vaših do četvoro (podrazumeva se izgladnelih) za navedene količine sastojaka gostiju, zadovoljiti količinom koju ste pripremili. Kao što je kod špageta i testa uopšte, red jede se dok poslednji kubni milimetar želuca ne bude popunjen. Ništa ne brinite, za obilno zalivanje vinom uvek ostane mesta. Desert je posle ove gozbe potpuno nepotreban kao i kafa ili dižestiva a vi se, sa stalno polupunom, čašom vina slobodno prepustite maštanju o suncu, borovima i moru kao što je to moj tast godinama radio u hladnom i vlažnom Hamburgu.

Fotografija je ukradena odavde

Čudi me da blogosfera nije odreagovala na činjenicu da se jedan samostalni autorski blog nalazi među prvih 100 najposećenijih sajtova u Srbiji po servisu Alexa www.alexa-rs.com. OK znam sve primedbe na Alexu ali ako nije tačan bar je indikativan. Sem toga blog Dragana Varagića o kome je ove reč se ustoličio se kao najčitaniji na regionalnoj listi blogova www.blogostaj.com. Eto razloga da popričam sa Draganom.

Kada si, ali prvenstveno zašto si počeo da bloguješ?
Počeo sam da blogujem 2005. g., a razlozi su veoma različiti i poklopilo se mnogo toga u isto vreme. Praktično, moj početak blogovanja na srpskom i na engleskom jeziku označio je i kraj bavljenja sajtom Pretraga.co.yu, koji je do tada meni bio u potpunom fokusu. Koncept Pretraga.co.yu mi nije odgovarao duže vreme (nadam se da ću ovaj projekat uskoro revitalizovati, ali na drugačiji način), a sa druge strane sam prepoznao svoj interes u vođenju bloga - promocija personalnih medija.

Odakle si učio kako se to radi?
Isto kao i sve ostalo što učim - samo od najboljih! To i preporučujem u svojoj knjizi “Blog osnove” - odete na listu najuticajnijih blogera na engleskom govornom području - AdAge Power 150 (http://adage.com/power150/) i pratite šta rade najbolji. Ovo važi i za učenje ponašanja i korišćenja svih ostalih drušvenih medija.

Blogging Tips and Tricks da bi se dospelo među 100 najposećenijih domaćih sajtova.
Odabir tema koje realno interesuju ciljnu grupu, relevantno pisanje (pozivanje na relevantne izvore koji potvrđuju vaše pisanje), sopstveno (autorsko, jedinstveno) viđenje tematike o kojoj se piše.

Da li u njih spada i činjenica da čak ni prijateljima iz sveta PR-a, u koje spadam i ja, nećeš da objaviš saopštenje? Bar ne “As Is”?
“Reputacija se stiče godinama, a gubi u sekundi”. Prijatelje češće pratim u njihovim online aktivnostima, pa se desi da tada brže saznam neku informaciju koju ću pre objaviti zato što sam tako saznao, nego preko nekoga drugog. Da bih nešto na blogu objavio, to mora biti u kontekstu interesovanja čitalaca bloga, mora mi biti dovoljno interesantno da bih o tome nešto napisao (a ne samo poslao link preko Twitter-a i Netvibes-a), i mora da postoji razlog zašto bih uopšte o tome pisao (cilj samog teksta, sadržaja, posta…).
Sasvim je druga priča to što ne vide baš svi odmah (ili nakon nekog vremena) razlog zašto sam nešto napisao na blogu, ali je orgovor na to pitanje veoma jednostavan: ja se na mom blogu u različitim tekstovima obraćam veoma različitim ciljnim grupama koje ga prate. Najjednostavniji primer podele je na početnike (koji uče/saznaju određenu tematiku), i na napredne online korisnike (koji isti tekst posmatraju iz sasvim drugog ugla, i iz drugih razloga).

Imaš li kakvu konkretnu korist od blogovanja?
U poslednje vreme sve češće radim blog konsalting (ali te poslove za sada nisam dobijao direktno sa bloga). S vremena na vreme dobijam poslove direktno s bloga, obzirom da na njemu postoje izlistane usluge moje agencije.

Ajde sad ali iskreno mi reci i daj primer - Kakav je uticaj blogova kod nas na javno mišljenje?
Blogovi kod imaju ograničen uticaj na javno mišljenje, generalno posmatrano, ali se putem njih može ozbiljno uticati na lidere mišljenja - koji mogu dalje prenositi određene ideje, ako su one dovoljno uticajne (tzv. Meme - uticajne ideje, na osnovu veličine njihovog širenja).
Interesantan je primer da sam do danas direktno čuo za bar tri slučaja u kojem je kompanija poslala zatvoreni konkurs za izradu (ozbljnih) Web sajtova na adrese Web agencija koje su izlistane na listi najuspešnijih kompanija za Web razvoj (Web development) prema APR-u u 2007. g. (Post koji sam napisao sredinom 2008. g.).

Anegdota, lep događaj veza za blogovanje. Ili ružan. Da li ti je neko možda pretio, ucenjivao te?
Izdvojio bih veoma lep osećaj kada mi je na engleskom blogu (koji mnogo ređe pišem, jer je njegov cilj potpuno drugačiji od bloga na srpskom jeziku) odgovorio Dave Chaffey (www.davechaffey.com), po mom mišljenju autoritet br. 1 za generalnu oblast Internet marketinga (njegove knjige su literatura br. 1 na predmetima E-marketing i E-poslovanja na Specijalističkim studijama iz e-poslovanja, FTN, Novi Sad).
A bilo je i ružnih događaja… U jednom momentu ove godine sam dobio telefonsku pretnju da će mi “polomiti noge” ako ne skinem sa bloga jedan nepovoljni tekst po jednu firmu. Istoj osobi sam objasnio da skidanje tog teksta neće imati nikakav efekat, jer se isti nalazi na još puno mesta na Webu.

Nešto za kraj. Tvoja lista pet domaćih (ako ih ima) i pet stranih blogova koje redovno čitaš i zašto to radiš?
Domaće blogove pratim preko RSS čitača (Netvibes.com), Bjogostaj.com agregatora, preko Twitter-a i samo ponekad preko Facebook-a, jer me tamo nervira gomila “šuma”. Ne bih posebno izdvajao pojedinačne blogove - pogledajte listu Blogostaj.com: većinu uticajnih blogera u regionu pratim, sa akcentom na one koji pišu o temama koje me inače profesionalno interesuju.
Što se tiče stranih blogova, izdvojio bih ReadWriteWeb.com, Econsultancy.com/blog, TechCrunch.com, BrianSolis.com, MicroPersuasion.com…

ova lepa slika je ukradena odavde

Pre par dana dobijem ovakav mejl.

“Pozdrav Miloje,

Lep dan ti zelim, (nema kise vise).
Jelena Mickić”

Ime, prezime i deo Jeleninog profesionalnog angažovanja su mi su mi poznati. Čitao sam njene tekstove u Profitu, komentarne na DPT-u i kod Varagića. Ali kulinarstvo? A pritom je pogodila u jednu od mojih slabih tačaka - gvakamoli. Mislim da zaista nema ništa bolje kao meze uz hladno pivo u letnje predvečerje posle smornog dana na poslu od kukuriznog čipsa umočenog u gvakamoli.

Malo pretrage dovodi do razrešenja moje dileme. Pročitajte Jeleninu bografiju, a posebno poslednju rečenicu, ovde gde se predstavljaju predavači prošlogodišnjeg Bizz Buzz-a a onda trk po namirnice i obavezno hladno pivo! Recept sledi.

Nežno kremasti gvakamoli

Gvakamoli (guacamole) je odličan kremasti umak (dip), originalno iz Meksika, čiji je osnovni sastojak veoma zdrava voćkica avokado.

Recept:
• 3 zrela Haas avokada
• 1/2 luka, srednje veličine, sitno sitno seckanog
• 1 sitno na kockice seckani paradajz, srednje veličine, pre seckanja izvaditi čvrstu sredinu
• sitno seckano lišće korijandera
• malo mlevenog kima
• 1 kašika soka limuna ili limete
• soli po ukusu
• bibera po ukusu

Avokado zaseći na pola sa obe strane, do koštice. Otvoriti i izvaditi košticu, a meso avokada izdubiti kašičicom i prebaciti u posudu za mešanje. Avokado dobro izmešati viljuškom ili spravicom za krompir pire, zatim dodati sitno seckani luk, lagano mešati i dodavati ostale sastojke. Na kraju dodati paradajz. Dobro umešanu smesu, sada već gvakamoli prebaciti u činiju za posluživanje.

Ukoliko pravite gvakamoli nekoliko sati pre posluživanja dodajte sve sastojke sem paradajza, umešajte smesu i pokrijte je folijom, kako gvakamoli ne bi izgubio lepu zelenu boju i oksidirao u braon. Pred samo posluženje dodajte paradajz. Pre serviranja gvakamoli možete malo rashladiti u frižideru ukoliko želite.

Gvakamoli se obično služi sa kukuruznim-tortilja čipsem, kao predjelo ili grickalica. Takođe gvakamoli može da se jede sa grilovanim pilećim mesom, kao prilog, ili da se na jednu polovinu tortilje slažu grilovano pileće meso, gvakamoli, pavlaka i preliju se sa malo limunovog soka, a zatim se ova divota zavije u jednu veliku ukusnu tortilju.

A sada malo više o avokadu

Najbolji gvakamoli se pravi od Haas avokada. To je onaj izduženi, tamne, gotovo ljubičaste boje kože, koji i najčešće može da se nađe u našim prodavnicama, ali ipak pre kupovine pročitajte deklaraciju. Ukoliko ne možete da nađete zreo avokado, nemojte uzimati prezreo, već uzmite onaj malo čvršći, ali ga čuvajte u kuhinji par dana pre upotrebe, da omekša.

Avokado je kalorična namirnica, 100 grama ima oko 160 kcal i bogat je masnoćama, ali veoma veoma dobrim masnoćama. Avokado je jedino voće koje je bogato nezasićenim masnim kiselinama, a one su mnogo dobre za naše srce, jer snižavaju nivo lošeg holesterola u krvi.

Dobar avokado, ukusni gvakamoli, zdravo, srećno srce i prijatno društvo.
Leto može da počne …

… Da nastavimo i zaokružimo priču o tome kako da blogere učinite ambasadorima vaših klijenata.

Vcast powered by Telenor internet

Kad imate ovako šaroliku ekipicu i objave mogu da budu ekstremno raznorodne. Što i daje lepotu celoj stvari!

Dragan Varagić je u najboljem stilu istraživačkog bloginarstva isprobao spravu u podrumu, poprilično ispod zemlje. Nije da me nije zazeblo oko srca ali smo prošli test.

Miloš je opremu pokupio pred sam polazak za Bor (što će se pokazati kao bitno za dalju priču) i isprobavao je na auto-putu. Kao što sam već rekao blogeri su radoznali ljudi. Final Cut je doša par nedelja kasnije.

Goran Aničić je napravio pravu malu analizu proizvoda od instalacije, preko povezivanja do ponašanja u upotrebi. Za razliku od njega Aurora je napisala soft prikaz istakavši i loše strane opšte dostupnosti, citat: “A ne mogu ni da hvatam “krivine”, pa da odem kojekuda i da mu kažem “Srećo, sorry, al’ nisam imala signal za net””. Nebojšin post pisan je sa plaže beogradskog mora - Ade ciganlije. Sve u svemu lepo i zanimljivo.

A onda je počelo da se dešava nešto veoma zanimljivo. Blogowski je svratio do Aurore, pokupio modem i snimio vcast. Nadam se da moj kliping nije uradio transkript baš od reči do reči. Deda je sa Milošem otišao na izlet kojom prilikom su maltretirali modem koji mu se svideo pa ga je kupio. Kao punokrvni bloger opisao je to. Moj drug Mile je pozajmio jedan modem koji sam imao kod sebe, otiša na Adu, probao ga i zažalio što takve nešto nije imao kad je živeo na Havajima.

Sve u svemu ako pogledamo listu najpopularnijih blogova regionalne blogosfere vidim da su ovi blogovi jako dobro pozicionirani. Sem toga lepotu druženja sa blogerima daje i njihov otvoren stav prema eksperimentisanju sa alatima koji su na raspolaganju. Subotnja kafa sa Nebojšom se pretvorila u mali performans koji je potom prenošen dalje.

Kad se podvuče crta bilo je to jedno sjajno iskustvo i ostvarena je korist za klijenta. Blog postove i druge online aktivnosti ovih ljudi prati veliki broj onih kojima je ova usluga namenjena. Ostvareni su i dobri linkovi ka sajtu klijenta jer su ovi blogovi jako dobro pozicionirani. A mislim da smo se svi i veoma dobro zabavljali. Napominjem, jer se poslednjih dana pojavljuju plaćeni blog postovi, da niko od učesnika nije bio plaćen.

Gerila E-PR

Suština priče i iskustvo koje želim da podelim sa vama je u sledećem. Blogeri ne moraju da pišu. To naravno ne znači da novinari moraju da objavljuju ono što bi PR-ovi želeli. To konkretno znači da blogeri nemaju pred sobom beli list papira na kome mora da bude neki sadržaj za sutrašnje izdanje dnevnih novina, večernji dnevnik ili broj magazina koje izlazi ovog meseca. Godinama sam bio i novinar i urednik i verujte mi znam da dobar PR može da bude novinaru najbolji prijatelj snabdevajući ga kvalitetnim i zanimljivim materijalom, obaveštavajući ga na vreme o događajima ili pronalazeći mu informaciju ili sagovornika u najkraćem roku. Kao što loš PR može da mu bude najgora noćna mora.

Pošto kod blogera ne postoji ta vrsta potrebe ali i neophodnosti za objavljivanjem PRovima ostaju dva seta bitnih oruđija u građenju odnosa sa njima čija primena na kraju dovodi do dobrih objava i zadovoljstva klijenata. Jedno je poznavanje same blogosfere i njenih aktera. Ali ne samo posedovanje informacija ko o čemu voli da piše, šta ga zanima i u čemu je stručan i ko je, na kraju krajeva, popularan i čitan. Mislim na suštinsko poznavanje fenomena bloga i zaista preporučujem kolegama PRovima da se oprobaju u blogovanju. Makar potpuno amaterski, da vide o čemu se tu uopšte radi. Kao što smatram da svaki PR treba da provrede bar nekoliko nedelja ili par meseci u redakcijama.

Drugi alat je zdrav razum i pristojno ponašenje. To je uostalom osnova svake komunikacije, zar ne?

Blogovanje sa brodića powerd by TI

Srpska blogosfera je definitivno izgubila nevinost. Od geek zabrana, pa potom (više-manje) svima dostupnog kanala za izražavanje političkih i društvenih stavova, preko prostora za iskazivanje talenata (pesnički, foto, kuvarski i slični blogovi) i značajnog polja za afirmaciju ličnosti, propagiranje drugačijeg mišljenja ili naprosto hobija (blogovanje se smatra najrasprostranjenijim svetskim hobijem) naš internet postaje komunikacioni kanal koga su marketari prepoznali kao pogodnog za informisanje ciljnih javnosti o novim proizvodima a popularni blogovi su viđeni kao dobar alat. Prvo MO a potom i Aurora su nas tako obavestile da su plaćene da testiraju proizvod i daju svoje mišljenje o njemu. Što je sasvim OK.

Na netu (i kod nas a o globalnom da ne govorimo) ćete naći sijaset tekstova o tzv. “Bloggers Relations”). Ovo je prilagođavanje činjenici da su “narodni novinari” postali popularni i uticajni termina “Media Relations” koji je sveti gral PR-a a svodi se na pitanje “Kako da obezbedimo da ono što želimo i za šta nas klijenti plaćaju bude i objavljeno”. Potragom za njom i čitanjem teorije se pozabavite sami a ja ću vam u kratkim crtama prepričati pozitivno iskustvo koje sam imao u pokušaju da ostvarim objave na domaćim blogovima o Telenor internetu.

Mini E-PR kampanja je uspela preko očekivanja jer se nisam koncentrisao na ono što blogeri jesu i šta PR-ovi od njih samim tim žele nego na ono što nisu niti žele da budu.

Pogledajmo prvo šta blogeri jesu:
- čitani (ne baš svi, ali naleteo sam svojevremeno na podatak da oko 100.000 korisnika interneta u Srbiji redovno prati blogove),
- odlično pozicionirani na pretraživačima (oni ih jednostavno vole, što sasvim ima smisla),
- radoznali, zainteresovani za nove stvari i mahom pozitivno raspoloženi (bar većina od njih),
- dobrim delom moji prijatelji ili bar poznanici (što nikako ne treba zloupotrebiti).

Šta blogeri nisu:
- novinari (ako pod tim podrazumevamo osobe koje zarađuju za život redovno puneći medije sadržajima, pri tome odgovarajući za svoj rad urednicima i vlasnicima medijiskih kuća).

Pošto smo to raskrstili da pogledamo ko je i zašto bio predložen klijentu da testira uređaj i kako je opisan (originalni mejl koji sam poslao u Telenor), citat:
Goran Anicic www.personalmag.co.yu/blog/
Verovatno prvi bloger kod nas, vlasnik prvog i najposecenijeg online IT magazina u blog formi - preko 40.000 poseta mesecno, preko 800 RSS followersa
Dragan Varagic www.draganvaragic.com
Veoma cenjen u internet krugovima u i van Srbije. Povremeno na blogu objavljuje suvu eksluzivu (Comtrade kupuje Hermes) a vest sa bloga mu je preneo Tanjug (neka frka u Metals banci)
Nebojša Radovic www.eniax.net
“Mladi lav blogosfere”. Pojavio se niotkuda i zahvaljujuci postovima na blogu dobio posao kao country manager www.furka.com. To mu je obezbedilo slavu u blogerskim krugovima.
Miloš Petrovic http://milosblog.com
Jos jedan od novijih i citanijih momaka na sceni. To je dobro jer se ovi stariji vremenom zasite a i blogovi su nekako generacijska stvar.
I na kraju ali ne najmanje važno – “Aurora Borealis” – crvenokosa kraljica domace blogosfere i tiha blogerska patnja. http://aurorineavanture.com/

Ako ste prestali da se smejete da dođemo do suštine priče:
- odabrane su odgovarajuće osobe (sa velikim poblicitetom i reputacijom u blogosferi ali i odgovarajući po temama o kojima pišu),
- ponuđeno im je da probaju uređaj, koriste internet, zabave se i napišu svoje mišljenje o nečemu što ih generalno i inače zanima,
- niko nije forsiran ni plaćen da objavi prikaz niti mu je sugerisano (na primer nije im davan nikakav materijal osim uređaja) na koji bi način niti u kakvoj formi trebalo da pišu,
- ostavljeno je dovoljno vremena i bilo je potpuno otvoreno hoće li se informacija ili prikaz uopšte naći na blogu.

Pošto se post odužio rezultate i zaključak ostavljam za naredni nastavak…

Doživeo sam čast retku za blogera. Online magazin Poslovna žena preuzeo je recept sa mog bloga. Uz traženje saglasnosti i navođenje i linkovanje izvora. Kao što je i red.

Ako se smorim od menadžerisanja (čitaj - brige da sve bude na svom mestu i u najboljem redu a zaposleni i gazde zadovoljni) verovatno ću da opašem kecelju i krenem u novu avanturu. Možda baš ovu kecelju koju su mi kolege poklonile za rođendan uz odgovarajuću stručnu literaturu.

Pre par dana je ozvaničena vest o kojoj se izvesno vreme šuškalo po domaćem netu. Pokrenuta je Future Media. Na KZN su bili Miloš Petrović i IT kutak i hvala im što su se po veoma sparnom danu pojavili a Dragan Varagić je iz svoje novosadske perspekive dao opširnu analizu događaja uz još neke ekskluzivne informacije koje je lepo ukomponovao uz ovu vest.

Na sajtu lepo piše, pa da ne filozofiram mnogo lakše mi je da citiram: “Color Press Group i McCann Erickson Public Relations, osnovale su novu kompaniju Future Media sa ciljem da prošire svoje poslovanje u oblasti novih medija i ostvare poslovni uspeh i na poljima korporativnog i internet izdavaštva. Kao lideri u oblastima u kojima poslujemo, cilj nam je da uđemo u nove poslovne izazove kroz pronalaženje i razvoj novih kanala komunikacije, kao i da se pozicioniramo kao tržišni lider u oblastima korporativnog i internet izdavaštva.”.

U ovoj novoj firmi ja sam direktor internet izdanja. To konkretno znači da mi je posao da pronalazim šta na srpskom internetu fali ili je nedovoljno razvijeno, postavljam takve projekte i nastojim da budu profitabilni. Lepo i lako zvuči ali naravno hajde da prvo skočimo pa kažemo “hop”. Ubeđen sam da pod našim virtuelnim nebom ima mesta za projekte na kojima ću raditi ali više volim da budućnost pokaže da sam bio u pravu nego da se rasplinjavam u praznim obećanjima. Činjenica da mogu da koristim resurse dva velika sistema značajna je podrška. Koristim reč “projekat” јеr to ne moraju da budu nužno medijski sajtovi. Target je bilo šta što potencijalno donosi profit, uz težište na online magazinima. Prvi takav je Lepota i zdravlje koji će do ponedeljka u podne, kada mu budu pune četiri nedelje, preći 60.000 poseta uz preko 300.000 okrenutih strana. To je više nego dobro za početak, jer ozbiljnije promocije nije ni bilo. Od ponedeljka kreće i velika letnja nagradna igra u kojoj će se u naredna tri meseca dodeliti tri letovanja u Grčkoj, u utorak je velika proslava 100. broja matičnog magazina, na sajt će se tokom leta dodavati interaktivne funkcionalnosti, stalno se snimaju pa objavljuju na sajtu i Youtube kanalu saveti stručnjaka iz oblasti koje sajt pokriva, Facebook grupa prijatelja sajta raste, tako da nemam dilemu da li će već od jeseni početi da donosi ozbiljne prihode a onda idemo u nove projekte.

Meni se nekako čini da sam se za ovaj posao pripremao proteklih tačno deset godina. Nekako u ovo vreme 1999 prestalo je bombardovanje tokom koga smo se moja Tijana i ja potpuno navukli na net. Bizaran je podatak da smo svoju prvu konfiguraciju kupili dan pred početka bombardovanja i lik nam je jedva isporučio kutije sa kompom jer je bio u frci da ne gađaju prvo beogradske mostove. To je bila varnica koja me polako ali sigurno odvukla od profesije građevinskog inženjera ka novinarstvu, bavljenju internetom a onda E-PRom do današnje titule. Nekako su mi se u ovaj novi posao slila sva iskustva koja imam od novinarskog i uredničkog, preko izrade veb sajtova, vođenja i rada u agencijama, menadžmenta u medijima i u komunikacionoj agenciji do javnih nastupa, predavanja, prezentacija, organizacije događaja i ne kraju, ali ne najmanje nego veoma važno, iskustvo u korišćenju interneta i komunikaciji na njemu. Uz nezaobilazna poznastva i prijateljstva ostvarena za ovih deset godina. Zato sam ubeđen da će i ovo biti dobra i uspešan priča kao i mnoge prethodne u kojima sam bio i koje sam vodio.

Losos je po meni najbolja riba koju možete da kupite kod nas a raduje me što može da se nađe nezamrznut. Izuzetno je zdrav zbog “dobrih masti” kojima obiluje, veoma kaloričan i izuzetno je ukusan. Cena mu je veoma ozbiljna pa se zato svaki put kada ga uzmete potrudite da to bude pravi mali kulinarski praznik.

Tajna njegovog pečenja na roštilju ili gril tiganju je u dobro pogođenoj temperaturi i pravoj dužini pečenja. Nemojte nikada da ga pržite u ulju jer je i sam dovoljno masan pa mu dodatna masnoća zaista ne treba a i pokvarila bi njegov originalni ukus. Zaista toplo preporučujem gril tiganj sa rebrima na dnu.

Losos treba da se ispeče u potpunosti jer mu je sirovo meso bljutavo a ne bi smelo da pregori. Ovo naravno svako mora da dozira i proba od slučaja do slučaja a siguran znak da je potpuno ispečen je kada se na preseku, po celoj visini, pojave bele kapljice masnoće koja se iscedila iz dubine komada. To izgleda kao da ste puterom premazali bočnu stranu komada koji pečete a i boja se promeni u svetliju roze.

Kada se već pripremamo da uživamo dodajmo još malo napora u cilju potpunog hedonizma. Pri kraju pečenja polijmo stranu na kojoj nije koža medom (lipa, bargem ali najbolje bor) pospimo krupnom morskom solju i bogato začinimo začinski biljem. Ovaj postupak možete a i trebalo bi da ponovite bar dva puta, a u međuvremenu da komad okrenete da se peče na ovoj strani, da se smesa meda, soli i bilja karamelizuje. Dok ovo radite med će se delom otopiti i iscureti u tiganj noseći sa sobom arome biljaka. Šteta je da ovo ne iskoristite pogotovo što vam se na dnu tiganja već nalazi otopljena masnoća lososa koja ima jako lep ukus. Uzmite zato šaku sirovih badema i kratko ih ispecite na tome. Pokupiće arome i biti sjajan prilog.

Ostalo je da dodate još kuvani krompir ili brokoli i komade limuna za dodatno prelivanje preko lososa i da zaista uživate!